Facelija seme (Phacelia tanacetifolia)

Facelija seme (Phacelia tanacetifolia)

Cena je za pakovanje od 250 grama semena.

Facelija je jednogodišnja biljka čiji cvetovi daju velike prinose nektara. Računa se da se s nje može skupiti 500 – 1 000 kg/ha meda, što zavisi od setve, vremenskih prilika kao i dužine dana. Poreklom je iz Amerike, a u Evropu je introdukovana početkom 19. veka.

Slična je korovu, naraste oko 60 – 90 cm. Počinje se granati već u donjem delu stabljike. Na svakoj grani nalazimo grančice koje nose sitne cvetove. Latice su u gornjem delu ljubičaste, a pri dnu prelaze u belu boju. Jedna biljka sadrži od 5 000 – 7 000 cvetića. Na mestu cvetova stvara se plod u obliku čaure koji sadrži semenke. Na manjim grančicama naći ćemo jednu do dve semenke, a na većim tri do četiri semenke. Čaure na vrhu, u pravilu, sadrže manje semena od onih na dnu. Nezrelo seme je bele boje koja prelazi u narandžastu, da bi na kraju zrelo seme bilo tamnosmeđe do crne boje.

Facelija je leguminozna biljka, što znači da se na njenom korenu razvijaju bakterije koje su sposobne da vežu elementarni azot iz vazduha. Koren prodire u dubinu do 70 cm i srazmerno je gust. Na taj način popravlja strukturu zemljišta, a odumiranjem ostavlja značajne količine organske materije i vezanog azota, što ovu biljku čini pogodnom za poboljšavanje loših zemljišta. Osim toga cela biljka se može zaorati na završetku cvetanja, zbog čega je pogodna i za zelenišno đubrenje vinograda ili voćnjaka.

Agroekološki uslovi gajenja facelije

Facelija nema velikih zahteva u proizvodnji. Podnosi gotovo sve tipove zemljišta, iako najbolje uspeva na lakšim zemljištima. Međutim, zbog sitnog semena zahteva vrlo kvalitetno pripremljeno zemljište za setvu. Facelija je otporna prema slabijim mrazevima (do -5 °C) a može se posejati i u kasnu jesen, da bi seme niklo u rano proleće (do kraja aprila).

Setva facelije

Faceliju možemo sejati u svako doba godine ako je vreme povoljno, a zemljište pravilno pripremljeno za setvu. Ipak, najčešće je sejemo od februara do maja, a ako je vreme vlažno i u junu. Najbolje je posejati tokom marta jer je u to vreme dovoljno vlage u zemljištu i još ne kreće intenzivan rast korova, pa ih facelija posle zaguši. Uz to nije potrebno dodatno okopavanje ili upotreba herbicida koja nije poželjna u proizvodnji meda. Posejanu u to pravo vreme pčele će moći iskoristiti za pašu.

Može se uspešno gajiti kao glavna jara kultura, ali i u postrnoj setvi. Međutim, u Kaliforniji se uglavnom gaji kao ozima kultura jer relativno dobro podnosi mrazeve, odnosno niske temperature i do -8 °C.

Seje se na dubinu od 1,5 do 2 cm, širom ili u redove razmaka do 20 cm. Jedna od specifičnih osobina facelije jeste da je klijanje semena inhibirano sunčevom svetlošću zbog čega ono ne sme ostati na površini. Za setvu se obično koristi od 5 - 10 kg/ha semena, u zavisnosti od roka setve i kvaliteta predsetvene pripreme zemljišta. Pri gajenju facelije za zelenišno đubrenje (sideraciju) seju se nešto veće količine semena.

Nega useva facelije

U kasnim rokovima setve (početkom juna), poželjno je zemljište nakon setve zemljište povaljati kako bi se osigurao bolji kontakt semena i čestica zemljišta. Đubrenje useva mineralnim đubrivima po pravilu se ne izvodi zbog dobrog korenovog sistema facelije. Nakon što nikne, usev ima vrlo brz vegetativni porast, tako da po pravilu zaguši sve korove.

Namena facelije

Može se uzgajati za različite namene, i to za proizvodnju zelene krme, silaže, sena, kao zaštitni usev i usev za zelenišno đubrenje (siderat), kao i kao odlična pčelinja paša. U praksi je najčešće kombinovano korištenje kao medonosne i zaštitne kulture odnosno siderata.

Nadalje, facelija se često smatra nematocidnom biljkom, pa je veoma korisna za očuvanje pedohigijene zemljišta. U prilog toj tvrdnji idu rezultati nedavno sprovedenih istraživanja u Nemačkoj, koji ukazuju da je gajenje facelije kao međuuseva smanjio broj repine nematode u zemljištu za 20 - 30%. Zbog velikog učešća lisne mase u ukupnoj suvoj materije (više od 50%), daje malo sena. Zato se i preporučuje njeno korištenje u zelenom stanju ili za siliranje (nakon mraza). Po hranjivoj vrednosti slična je slabijim detelinama.

U novije vreme facelija se najčešće koristi kao zaštitni usev s ulogom akumulacije azota na oraničnim površinama kada se na njima ne uzgaja glavna kultura. Za tu svrhu facelija se seje kao postrni usev jer tokom svoje vegetacije usvoji značajne količine azota (i do 150 kg/ha azota). To je moguće zato što u kratkom vremenu formira relativno veliku nadzemnu biljnu masu (3 - 5 t/ha suve materije). Zbog visokog sadržaja azota u biljci, nakon zaoravanja izuzetno brzo se razgrađuje u zemljištu. Stoga se zaorava dva nedelje pre setve sledeće ozime kulture, odnosno kasno u jesen (novembru) u slučaju da nam je sljedeća kultura jara. Kasnim oranjem u jesen kada temperature padnu ispod 8 °C onemogućena je mikrobiološka aktivnost u zemljištu i ispiranje mineralnog azota koji nastaje razgradnjom zaorane biljne mase.

Opis preuzet sa sajta agroklub